Slovenija – iz zelenih prostranstava u kamenite vrhove

Volim Sloveniju. Kada sam bila mlađa, to je bilo zbog uređenosti. Nekako mi se uvek svidelo da vidim da je sve na mestu, sređeno, prelepi pašnjaci i zelena prostranstva. Činilo mi se da ljudi baš uživaju u životu. Da su sve skockali, sredili, počev od sopstvenog života i navika, pa sve do svoje kuće, bašte, okoline… Da idu na planinarenja vikendom, vožnju bajsom… Sve po meri.

 

Sada volim Sloveniju i rado joj se vraćam, najviše zbog dinamike. Kod nas se brzo živi, često nemaš vremena ni vazduh da udahneš od obaveza, a onda odeš na samo nekoliko dana u Sloveniju i vratiš se u ravnotežu.

Svesna sam da u ovom periodu života ne bih mogla da živim tamo (paradoksalno, nekako mi je sve sporo), ali par dana mi je sasvim dovoljno da se “resetujem”.

Imam nekoliko prijatelja iz Slovenije i, kad gledam njihove fotke, uvek sam u fazonu “jaoooo, što vam lepo!” Ono, baš, baš… Čini mi se da su namestili život baš po svom ćefu.

Obišla sam Sloveniju uzduž i popreko (zlobnici bi rekli: pa, naravno kad je mala) ali bez obzira na to, ima mnogo da ponudi. Šta god da volite i kakvi god da su vam prohtevi i želje, naći će se i nešto za vas.

Ima nekoliko mesta u Sloveniji koja baš volim da obilazim. Jedno pogotovo, al’ idemo redom. Nije fazon da vam odmah na početku priče sve otkrijem.

Kranjska gora se nalazi na severozapadu zemlje i nudi pregršt sadržaja. Nalazi se u regionu Južnih Alpa koji se još nazivaju Julijski Alpi. Najviši vrh je Triglav sa 2.864 metra. Triglav je simbol Slovenije i nalazi se na slovenačkom grbu i zastavi. Ovde se ne dolazi samo i isključivo zbog skijanja, iako ima više od dvadeset staza u okolini. Kranjsku goru možete posetiti u bilo koje doba godine i svaki put će vas iznova iznenaditi i očarati. Planinarenje, biciklizam ili samo šetnja dok otkrivate prirodne lepote, šume, zelene padine koje vas okružuju… Ima dovoljno staza za sve pa možete da birate između lako dostupnih alpskih dolina (koje i sama preferiram), preko lakših uspona na prelepe panoramske tačke gorskog sveta, pa sve do skrivenih kutaka visoko u planinama, dostupnih samo vrsnim poznavaocima tih kutaka.

Druga, najčešće letnja aktivnost, jeste biciklizam. Sve staze su dobro obeležene pa vam ostaje samo da odaberete čime želite da se zanimate i da krenete u avanturu. Nemojte propustiti jezero Jasna koje se nalazi na oko kilometar od Kranjske gore. Dvadesetak minuta lagane šetnje vam je potrebno do jezera. Okružuju ga božanstveno uređene staze za šetnju. Jezero je nadaleko poznato i po ribarenju, a ako ste pravi ribolovac, ulov ćete vratiti u kristalno čistu vodu.

Nemojte propustiti nordijski centar Planica. U centru, pored skakaonica, nalazi se i vidikovac, muzej na dve etaže, aerodinamički tunel, gimnastičke sale i fudbalski teren. Žičara će vas popeti do same skakaonice. Van sezone ovde možete uživati u adrenalinskom zip-lajn spustu. Nije bitno koji je period godine, da li vas okružuje sneg ili zelena trava, uvek možete sesti u kafić i uživati u skokovima koje izvode snalažljivi, spretni, hrabri skakači.

Stvarno vredi.

Mi smo se uvek u večernjim časovima vraćali u gradić, žestoko iscpljeni od aktivnosti kojima smo bili izloženi tog dana. A na gradskom trgu – tezge na kojma meštani prodaju ukusnu domaću hranu, vino, rakiju od borovnice i razne proizvode domaće radinosti. Zamislite samo to uživanje posle iscrpljujućeg dana!

Kad smo već kod hrane i pića, bilo gde da sednete poslužiće vam vrhunsku domaću klopu uz koju obavezno ide neko od njihovih fantastičnih piva ili vina.

Sa druge strane Triglava se nalaze Bohinjsko i Bledsko jezero.

Udaljeni su oko 40 minuta vožnje od Kranjske gore. Ovo je još jedna od obaveznih stanica u Sloveniji.

Bohinjsko jezero je najveće u Sloveniji. Mnogo ga više volim od fensi Bleda, super je što nije popularno i komercijalno kao Bled pa usput možete da sretnete samo prave, iskrene zaljubljenike u prirodu. Kada dođete do jezera, levo od naselja nalaze se staza i put dugi 10 kilometara.

Šetnja kroz divlju prirodu, beskrajna tišina, vazduh koji opija… Šta da vam kažem osim: telo će vas boleti, mišići će se grčiti od tolike šetnje, ali zato će vam se mozak preporoditi.

Negde na pola puta sa staze skrećete na vrh Vogel, do koga morate žičarom.

Vogel je ski-centar iznad Bohinjskog jezera, ali je i u letnjim mesecima izuzetno zanimljiv. Do njega se dolazi žičarom koja vas za tili čas digne na 1500 metara nadmorske visine. Vožnja je doživljaj sam po sebi.

Vodopadi Savice su poslednja tačka na ovom putu tako da se ne može promašiti. Do početka staze koja vodi do vodopada može se doći obeleženim stazama koje počinju od samog jezera.

Prvi deo staze je blag, ali onda počinje uspon koji delom ide stazom, a delom stepenicama i potrebno vam je oko 30 minuta do samog vodopada. Naravno da sam kukala i da sam na pola puta želela da se vratim (uvek to radim), ali na kraju se isplatilo. Pogled koji se pruža na Savu Bohinjku, Vogel i Bohinj ostavlja bez daha (u mom slučaju zato što mi penjanje teško pada).

Nemojte propustit da obiđete Kranj, Maribor, Velenje i Ljubljanu, koja vam je usput pri povratku kući. Makar samo na par sati. Vredi.

Mi obavezno malo skrećemo s puta i odlazimo do Savinjske regije i opštine Podčetrtek u kojoj se nalazi moj omiljeni velnes-centar Terme Olimija.

Iako u turističkoj ponudi obično možete da birate između opštepozantih i vrlo popularnih velnes-centara, ja intimno obožavam Terme Olimiju. To je mesto koje živi u harmoniji sa prirodom i blagotvornom lekovitom vodom, a čuveno je i po viševekovnoj tradiciji lečenja. U neposrednoj okolini nalazi se i najstarija apoteka u Sloveniji.

Centar je dobitnik najprestižnijih priznanja u ovoj oblasti već nekoliko godina unazad, a njegova arhitektonska rešenja i atmosfera preporodiće vam dušu i telo. Velnes-centar je prava oaza za uživanje. Vrlo bitna stavka koju bih podvukla jeste da, kada se posle tri dana vratite kući, imate osećaj da ste bili deset dana. Toliko.

U termalnom delu nalaze se brojni bazeni, a spa će vam ponuditi egzotične metode masaža i nege. Ovde termalne vode, zbog svog sastava, svežine i toplote, predstavljaju nepresušan izvor zdravlja i mladosti.

Ono po čemu su Terme Olimija još poznate jeste selfnes-program namenjen ljudima koji veruju u mogućnost slobodnog oblikovanja vlastitog identiteta, bez obzira na druge i okruženje.

To znači uzeti sopstveni život u svoje ruke. Zašto to napominjem? Zato što je stvarno menjanje samog sebe garant dugovečnosti, tvrdim to. Selfnes svakako služi za poboljšanje kvaliteta života.

Moram da napomenem da ovde postoji deo koji je podređen porodici i deo koji je zatvoren za decu. U tom drugom delu petkom i subotom možete do ponoći da uživate relaksirajući se u nekoj od sauna ili turskih kupatila (svakih pola sata možete da birate jedan od mnogobrojnih besplatnih tretmana) ili da jednostavno plivate u bazenu.

Jedinstveno mesto koje rado preporučujem svojim prijateljima. Kada ga jednom doživite, bez rezerve, uvek ćete mu se vraćati. Prirodno okruženje i jedinstvena termalna voda, okolina po kojoj možete šetati, voziti bicikl, hraniti jelene, odigrati partiju golfa… upotpuniće čitavu priču.

Tamo gde se čuje samo fijuk vetra, gde jedino životinje narušavaju beskrajnu tišinu, gde se zelena prostranstva ulivaju u kamenite visine, tamo leži Slovenija.

I kada se popnete na najvišu tačku, svet se menja pred vašim očima. I vi se menjate i percepcija života postaje drugačija. Popnite se na alpske vrhove, promenite i sebe i deo sveta…

Piše: Ivana Kovačević

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 × two =