Reka Dunav

Reka Dunav je najduža reka u Evropskoj uniji i druga po dužini reka u Evropi. Dunav nastaje u Švarcvaldu u Nemačkoj. Njegova dužina iznosi 2 888 km, a dunavski basen se proteže na površini od 817 000 kvadratnih kilometara. Dunav protiče kroz ili čini granicu 10 evropskih država.

Reka Dunav nastaje kod Donauešingena, na mestu gde se spajaju dve manje rek, Berg i Brigah. Otuda i potiče naziv Donau, odnosno Dunav. Latinski naziv za reku je Danubius, nastao iz reči Dios – Zevs.

Dunav teče evropskim kontinentom od zapada na istok. Nakon toka dugog 2850 kilometara, Dunav se uliva u Crno more. Delta Dunava je jedan od najlepših prirodnih fenomena takve vrste.

Kao što je već rečeno, Dunav nastaje u Švarcvaldu, spajanjem dve manje reke, Berg i Brigaš. Breg je duža reka, stoga se ona uzima kao izvor Dunava. Ove dve reke se spajaju u Dounauešingenu, gde se, u parku dvorca, nalazi fontana Donauquelle iz devetnaestog veka, koja simbolizuje službeni izvor reke. Iz Baden – Virtemberga, Dunav prolazi korz Sigmaringen i Ulm, teče preko Bavarske ( Regenzburg i Pasau ) u severnu Austriju ( Linc i Beč ). Dalje protiče kroz jug Slovačke ( Bratislava ), potom preseca Mađarsku od severa ka jugu ( Budimpešta ), odakle stiže do istočne Hrvatske ( Vukovar ). Dunav potom ulazi u Srbiju ( Beograd ), gde fromira granicu sa Rumunijom. Nakon toga Dunav pravi granicu između Rumunije i Bugarske, da bi se potom na granici Rumunije i Ukrajine, kroz deltu ulio u Crno more. Delta Dunava predstavlja zaštićenu prirodnu regiju u Rumuniji i Ukrajini. Delta se od 1991 . godine nalazi na UNESCO – voj listi svetske prirodne baštine.

Dunav je još u antičkoj književnosti zauzimao značajno mesto. Tacit kaže da Dunav izvire na laganim, blagim padinama planine Abnobe, prolazeći kroz mnoge narode, i najzad se, u šest rukavaca, probija u Crno more, a sedmi rukavac se gubi u močvarama. Brojni narodi imali su svoje ime za Dunav. Tračani su ga nazivali, Istros, Skiti Mataos, Rimljani Danister i Danibius, Grci Dunavius, Nemci i Austrijanci ga zovu Donau, Francuzi Le Danibe, Mađari Duna, Italijani Danibo, Turci Tuna, Rumuni Dunarea, Česi, Slovaci i Rusi Dunaj, Srbi u Bugari Dunav. Ovo je reka sa najviše imena.

O Dunavu su pisali brojni znameniti ljudi antike, kao što su Aristotel, Herodot, Strabon, Ovidije, Ciceron, Vergilije, Plinije Stariji … Francuski car Napoleon je jednom prilikom rekao : „ Dunav je kao car među rekama, večan kao Tibar, plodonosan kao Nil, veličanstven kao Misisipi, ljubljen kao Volga, živahan kao Rajna“.

Još u vreme antike dunav je imao značajno mesto. Herodot ga naziva najvećim među rekama, Hesiod za njega kaže da je kao brat Nila. Dunav je bio granica Rimskog Carstva. Sa druge strane reke živela su germanska plemena, koja Rimljani nikada nisu uspeli da pokore. Ne samo to, Rimljani nisu smeli ni da pređu Dunav, plašeći se za svoju sudbinu. U to vreme nije se znalo gde dunav izvire. Aristotel je smatrao da Dunav izvire negde na Pirinejima, i da se deli na dva rukavca – jedan se uliva u Crno more, a drugi u Jadransko more. Na Dunavu je, u Đerdapskoj klisuri, rimski car Trajan napravio jedan od najvažnijih puteva Rimskog Cartva. Takođe, on je ovde podigao i most, koji je gotovo hiljadu godina bio najduži most na svetu. U srednjem veku dunav postaje još značajniji. Vekovima su Dunavom prolazili trgovci i vojnici, a on je označen i kao put svile. Dolinom Dunava su Osmanlije započele svoje osvajanje Evrope. U vreme industrijske revolucije, Dunav je imao ključnu ulogu u povezivanju industrijskih centara Evrope. Veći deo reke tada su kontrolisali Austrijanci. Tursko povlačanje iz Evrope otvorilo je novo pitanje, ko će kontrolisati donji tok Dunava. Evrposka komisija osnovana je 1856 . godine, i tada su date garancije o slobodnoj navigaciji za sve Evropljane. Na Dunavu su se tokom Prvog i Drugog svetskog rata odvijale mnoge bitke. Istorija raznih naroda vezana je za dolinu Dunava. Ova reka oduvek povezuje sudbine evropskih naroda. Ta uloga Dunava nije se promenila do danas.

Dunav u Srbiju ulazi na svom 1 433 . kilometru, na sredini svog toka, na tromeđi Mađarske, Hrvatske i Srbije. Prvo značajnije naselje na ovom delu Dunava je Apatin, nadaleko čuven po proizvodnji piva. Takođe, u blizini Apatina nalazi se Banja Junaković, jedna od najboljih i najposećenijih banja u Srbiji. Nedaleko se nalazi grad Sombor, najzeleniji grad u Vojvodini. Sombor poseduje brojne kulturno – istorijske znamenitosti koje se ne smeju propustiti. Dalje tok Dunava vodi do Fruške Gore, usamljene planine koja u sebi krije brojna znamenja. Na njoj se nalazi 15 srednjevekovnih manastira, Nacionalni park, kao i Put vina. Na 1 255 . kilometru stiže se do grada Novog Sada. Ulaz u Novi Sad čuva Petrovaradinska tvrđava, jedna od najlepših tvrđava na Dunavu. Novi Sad je jedan od najznačajnijih ekonomskih, kulturnih i političkih centara u Srbiji. Desetak kilometara dalje dolazi se do Sremskih Karlovaca. Ovo je mesto bogato kulturom i istorijom. U Karlovcima je 1699 . godine potpisan mir između Austrije i Turske. Osim toga, Karlovci su poznati po nekim od najkvalitetnijih vina. Sledeća stanica na toku Dunava je Stari Slankamen. Ovde se reka Tisa uliva u Dunav, mesto na kome je po legendi sahranjen Atila Bič Božiji. Put dalje vodi do Beograda, glavnog grada Srbije. Sa reke se pruža impresivan pogled na beogradsku tvrđavu Kalemegdan. Beograd je nezaobilazan za sve posetioce Srbije. Ovo je grad kulture i tradicije, kao i nezaboravne zabave. Dunav dalje, preko Vinče, vodi do grada Smedereva. Na obali Dunava leži moćno smederevsko utvrđenje, koje je podigao srpski despot Đurađ Branković. Nekada se u Smederevu nalazila prestonica Srbije, danas je ovo grad koji podseća na moćne dane srpske srednjevekovne države. Pre Srebrnog jezera pruža se pogled na tursko utvrđenje Ram. O ovoj tvrđavi se ne zna mnogo, ali je izuzetno vredan spomenik među dunavskim fortifikacijama. Potom se stiže do Srebrnog jezera. Nedaleko započinje ulaz u Đerdapsku klisuru, Gvozdena vrata Dunava. Ulaz u Klisuru čuva Golubački grad, srednjevekovno utvrđenje impozantnog izgleda. Đerdapska klisura je najveća rečna klisura u Evropi. Deli se na dve klisure, Gornju i Donju klisuru. Gornja obuhvata Golubačku klisuru i Gospođin vir, a Donja Kazansku i Sipsku klisuru. Ovde se nalazi i Nacionalni park Đerdap, najveći Nacionalni park u Srbiji. Neizostavni delovi na ovom toku Dunava su Lepenski vir, jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, kao i Diana, stari utvrđeni grad smešten ispod hidrocentrale Đerdap I. Trajanov most je monumentalna građevina i jedan od simbola Đerdapske klisure. Izgrađen je po naredbi rimskog cara Trajana sa ciljem da se spoje Gornja Mezija i Dakija. Dužina mosta iznosila je 1 097 metara, što ga je gotovo hiljadu godina činilo najdužim mostom na svetu. Danas na žalost nema mnogo ostataka od ove građevine. Trajanova tabla je još jedan simbol Đerdapa. Ovo je latinski natpis posvećen rimskom caru Trajanu. Tokom izgradnje hidrocentrale Đerdap , rimski put, na kome se nalazila tabla, je potopljen. Tada je Trajanova tabla izmeštena 21, 5 metara naviše. Dunav je najširi kod Donjeg Milanovca. Par kilometra od Milanovca dolazi se do dela reke koji se nalziva Veliki i Mali kazan. U Velikom kazanu Dunav ima dubinu od čak 90 metara, a u Malom kazanu širinu od 300 metara. Na Dunavu se, u blizini Negotina, nalazi još jedno interesantno mesto. Reč je o Prahovu, gde su Nemci tokom Drugog svetskog rata potopili više desetina svojih brodova, kako ne bi dospeli u ruke Sovjetima. Kada se vodostaj Dunava smanji, pojedini brodovi izvire. Na njima se i danas nalaze neaktivirane mine, i ako su svojevrsna atrakcija, predstavljaju izuzetnu opasnost za bordove koji plove ovim delom Dunava.

Na svom 588 kilometara dugom putovanju kroz Srbiju, Dunav otkriva veliki broj znamenja koja Srbija poseduje. Na dunavskom toku kroz Srbiju nalaze se izuzetno vredno prirodno blago, kao i brojni kulturno – istorijski spomenici. Zato ne čudi što turisti koji krstare Dunavom kažu da su obale u Srbiji verovatno najzanimljivije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 + 6 =